savetovalište za bebe

Sada bih govorila važne stvari o bebinoj sobi; da je čista, suva, provetrena, svetla i temperatura prijatna i bez dima. U prvim danima temperatura sobe može biti do 24C stepeni. Posle mesec dana 22C stepeni i posle stalna temperatura sobe od 20-21C stepeni.Za osvetljenje koristite slabiju sijalicu.Krevetac položite tamo gde ima dosta svetlosti. Beba leži u svom krevetcu na boku čas desno, čas levo a nikako ne na ledjima. Važno je da Vam skrenem pažnju ako leži na ledja kosti glavice mogu se loše oblikovati. Opasno je kada leži na ledja može da se zagrcne i udhnuti ono što je bljucnula. Spavanje potrbuške se ne preporučuje duže vreme zbog krivljenja stopala u stranu.Jedino, ako je beba prehladjena,kašlje malo držati na krevetu na trbuhu da se lakše drenira.

Abdukciono povijanje takozvani široki povoj najbolje obezbedjuje razvoj zglobova kuka,i sprečava iščašenje kukova.Dobro je nabaviti dasku za povijanje bebe,i držati na visini pri kojoj neće boleti vaša ledja, nakon izvesnog vremena. Na podlogu za povijanje stavite frotir sa plastičnom podlogom. Na frotir se stavlja pelena za povijanje.
POVOJ; Najpre se stavi švedska pelena ili H pelena,preko nje tetra pelena dva puta savijena u četvorougao i na kraju trouglasto tetra pelena se vrhom prema nogama. Kada povijamo dete idemo obrnutim redom.

Pritegnite pelene kod povijanja. Bebina kolena mora biti slobodna i nogice raširene.Benkicu navući preko pelena,da nebi bilo mokro kada se beba upiški.Možete koristiti i papirne pelene (PAMPERS) umesto tetra pelena.Znači ostaje švedska pelena i jedna tetra pelena.Pre svakog prepovijanja operite bebinu guzu mlakom vodom i sapunom za bebe, ili vlažnim maramicama.

   Nezarazne bolesti i telesne mane školskog doba

Pri sitematsim pregledima učenika, mogu se utvrditi razna obolenja i telesne mane. Neke se mogu i sprečiti ili potpuno odstraniti.
Kratkovidi učenici se lako poznaju, po tome što čitaju i pišu dtžeći glavu suviše blizu knjige ili sveske i što iz zadnjih klupa ne vide ono što se piše na tabli.
Ti učenici treba da se jave očnom lekaru.
Isto prilikom pregleda može se utvrditi kod učenika i govorne mane. Deca ne umeju pravilno da izgovore pojedine suglasnike kao: Č ; Đ; Ć; Dž; ili mucaju pri govoru. ove mane mogu se popraviti kod logopeda raznim vežbama.Govorne mane nepovoljno utiču na decu(ismevanje,zadirkivanje) što dovede do stidljivosti.
Oboljenje sluha isto se može otkriti prilikom sistematskih pregleda. Najčešće se susreću nagluva deca,a redje potpuno gluva. Nagluva deca ne čuju dobro, ali govore lepo. U velikim gradovima nagluva deca idu u posebne razrede za nagluve,gde im se daju aparati za sluh. Gluvonema deca uopšte ne čuju pa zbog toga postaju i nema jer u detinjstvu ne nauče da govore.Takva deca se školuju za gluvoneme.
Povećani krajnici i smetnje u nosu isto mogu biti primetni prilikom pregleda. Takva deca imaju hronično obolele krajnike i zapaljenje grla.Krajnici su ogromno povećane i zato takva dec dišu kroz otvorena usta a ne kroz nos.Kada je hladno vreme, nazebi su česti, zbog disanja kroz usta vazduh se ne zagreje, kao kad prolazi kroz nos, i zato često nastaje oboljenje bronhija (bronhitis) neka deca imaju smetnje u nosu iskrivljenja nosna pregrada (deviacio septi nasi) zapaljenje sluzokože ili male izrasline u nosu. Tu spada i pregled zuba kod stomatologa. Zubi su vrlo važni za zdravlje celog organizma. Njihova uloga je da isitne hranu koju posle natopi pljuvačka, što omogućuje nuspešno varenje. Potrebno je da se stekne navika da se žvaće lagano i dovoljno dugo. Oboljenje zuba su na žalost veoma česta, a nastaje iz raznih uzroka kao što su; nepravilna ishrana,nedostatak fluora itd. Karies zuba je najčešće obolenje i može se sprečiti pravilnom negom zuba. Zube prati mlakom vodom, zubnom pastom,i četkicom za zube posle svakog obroka. Pasta se trlja pozubima po dužini i posle dobro ispirati.
Prilikom pregleda može se još otkriti i neispravno držanje tela, što zavisi od stanja kosiju i mišića. Najvažniju ulogu ima kičmeni stum i mišići i ledja. Zavisi i od ispravnosti drugih kostiju tela a naročito nogu,stopala, lopatice i grudnog koša. U mladjim godinama kičma se često krivi udesno ili ulevo naziva se scoliosa. Kod takvih osoba jedno rame je više a drugo niže a kičmeni stub pravi manji ili veći luk udesno ili ulevo osim toga i sam grudni koš iskrivljen. Kada kičmeni stub pravi luk unatrag zove se kifoza. Takve učenike treba slati na korektivnu gimnastiku kod fizioterapeuta, radi jačanje mišića raznim vežbama.

 

      Plač je znak deteta, umesto govora, što nastaje zbog raznih osećanja.
Bebe plaču: zato što su gladne,ili žedne
zato što su mokre ili ukakane
zato što su bolesni - bolovi u stomaku
traže blizinu majke
umorna beba, pogotovo kad je niža telesna težina.
Ako je plač prouzrokovan gladju, dete će prestati da plače, čim bude nahranjeno.
Ako je prouzrokovan neugodnim osećanjem, dete će prestati da plače čim mu se promene pelene.
Ako plačem traži ljubav ili pažnju, prestaće, čim bud uzeto u ruke.
Kada smo isključili sve nelagodnosti bio i u rukama i dalje plače verovatno je u pitanju bolest.
Dete čim dobija temperaturu, bol - plače daje signal da mu nešto fali.
Bebe noću obično više plaču, nego danju, jer noć donese za njih samoću, dobijaju manje pažnje suviše su usamljene i plačem pozivaju roditelje.
 

 

     Sisanje prsta je zadovoljavaljuće i umirujuće osećanje kod bebe. Neki naučnici smatraju, da bebe sisaju prst, da bi nadoknadili izgubljeno dojenje, ili nedostatak hranjenja flašicom. Kod neke dece sisanje prsta može trajati samo nekoliko meseci, dok će drugi imati ovu naviku do 2-3 godine starosti, pa čak i kad podju u školu. Kod sisanja prsta nije štetno za dete samo ako dugo traje.
Kada beba zaspi, sa sisanjem prsta i duboko u čvrstom snu nežno treba izvaditi prst iz usta.
Kod starije dece sisanje prsta može biti deo ličnih teškoća, ili da bude manifestacija skrivenih emocionalnih problema. Ako roditelj predpostavlja da je sisanje palca prouzrokovan nekim psihološkim problemom dete treba odvesti kod pedijatra.
Osim sisanje prsta postoje još slične druge navike kod dece a to su:
- uvijanje kose
- uvijanje uha,
- sisanje igračaka, odeće ili ćebadi
- grickanje noktiju
Kada smo primetili da dete duže vreme sisa palac-treba da mu kupimo odgovarajuću cuclu.
Postoje tzv.anatomske cucle, što u potpunosti odgovara dečjoj usti, vilici i ne šteti za razvitak vilice i zuba. važno je redovna savršena higijena cucle.
Upotreba cucla je efikasnija - bezbolnija, nego da beba, bilo koji predmet gura u usta.
 

 

   

Objavio/la Savetovalište za bebe u 09.59

 

 

Konvulzije su fenomeni motorne razdraženosti,koji se javljaju u napadima. Za vreme njihovog trajanja oboleli pokazuje nehotimične isprekidane pokrete udova, lica i očiju.
Mnoge konvulzivne krize su praćene gubitkom svesti, i ulaze u sastav motorne epilepsije. Druge nisu teške i izraz su tzv.nervnih napada. Kod normalnih osoba neke okolnosti, mogu da izazovu izbijanje konvulzivne krize, koje se više nikad ne ponavljaju. To je radi primera slučaj kod hipoglikemije ( što u toku života bilo kad može da se desi) ili kod novorodjenčeta,odojčeta za vreme povećane temperature( status febrilis) tzv.febrilne konvulzije.
Kod novorodjenčeta i odojčeta konvulzije imaju poseban izgled. Čiste tonične krize sa opružanjem udova, praćeno izvrtanjem očiju, hipotonične krize sa gubitkom svesti.
Klonične krize sa trzajevima udova, kod takvih pogled ostaje ukočen dok se nadlaktice opružaju, a pesnice su zatvorene i donji udovi u fleksiji.
Kod novorodjenčeta pojava konvulzije mogu bit posledica cerebro - meningealnog statusa, nekad hipokalcemija dovodi do takvog stanja. Febrilne konvulzije ide sa povišenom uglavnom visokom temperaturom, samo u toku febrilnog napada.Uzrok može biti (grip,dehidratacija, izbijanje zuba).
Sem napada visoke temperature uzroci dečijih konvulzija su epileptična bolest, medikamentoyne intosikacije, metabolički poremećaji itd. Bilo koji je uzrok u pitanju kod konvulzivne krize nužno je
HITNO preduzeti adekvatno lečenje.

 

To su necelishodni i nehotični pokreti, javljaju se u vezi sa različitim psihološkim, socijalnim problemima. Ti pokreti su nevoljni, nagli, brzi, ponavljaju se u različitim vremenskim intervalima, a zahvataju jednovremeno neke mišićne gupe. Njihov intenzitet i frekvencija menjaju se u velikoj meri pod uticajem emocije.
Tikovi se obično javljaju kod dece u 8-9 god života, a isto tako i u pubertetu.
Najčešće su zahvaćeni mišići lica ( žmirkanje,pokreti usana, nosa ) dalje mogu biti zahvaćeni rameni pojas, vrat ( ispružanje glave, čupkanje kose, grebanje, savijanje čuperka).
Pojačavaju se u trenucima pojačane afektivne napetosti. Dok se u stanjima opuštenosti i mirovanja, smanjuju a sasvim prestaju u SNU.
Eksploracija deteta s ovim poremećajem ponašanja treba da započne s njegovom biografiom
- analizom uslova ranog detinjstva ( poremećaj ishrane, govorne mane, levaštstva)
Često je u pitanju emotivno labilno plašljivo dete ( strah od mraka,životinja samoća )
Veoma zavisno od majke oni koji žive u stalnom strahu od lišavanja, zatim razne kazne.
Stav roditelja koja karakterišu nerazumevanje, podsmevanje i kažnjavanje pojačava kod deteta ove manifestacije.
Postoji izvesni slučajevi tika koji se naglo javljaju ( uglavnom kod labilnog deteta koji nedovoljno kontroliše svoju motoriku) a prestaju isto tako naglo i spontano posle nekoliko nedelja ili meseci.

          

       Pod uticajem negativnih naslednih i nepovoljnih spoljašnjih uticaja kod dece, mogu da se razviju raznovrsna duševni poremećaji.Takvi poremećaji su: nervozno (neuropatsko ) dete, neobuzdano, moralno bolesno, bezprizorno,stidljivo dete, dete koji strahuje, laže itd.
Nervozno dete pokazuje naslednu sklonost da na sve dogadjaje u vezi sa svojom ličnošću reaguje na naročiti način - preosetljivo jednom rečlju neuropatski.
Nervne reakcije se ispoljavaju već u doba odojčeta. Takvo odojče mnogo i dugo plače najčešće bez ikakvog stvarnog razloga,ili je ralog sasvim beznačajan. San je jako površan, dete se trza i u snu i naglo se budi uz plač. Česta je pojava nesanice. Takvo odojče Često stvara velike teškoće pri dojenju. Teško se navikava na sisanje ( neked pokazuje i strah od dojke ) guta mnogo vazduha, nekad uporno povraća što može da dovodi do podhranjenosti. Pri odbijanju se teško navikava na nove vrste i oblike hrane. Neuropatsko dete se teško vaspitava. Naročito u doba predškolskog deteta, kad je samovolja već i fiziološki izražena,nervozne reakcije se često ispoljavaju u vidu tzv.
respiratornih, afektivnih grčeva.Dete na neprijatnost - neispunjena želja grdnja, kazna, reaguje tako što se baci na zemlju, udara nogama i rukama oko sebe, pa čak i da izgubi dah pomodri i za kratko vreme izgubi svest. Neuropatsko dete često poznajemo po spoljašnom izgledu.
Obično je mršavo.Kosa je retka i nakostrešena u vidu čuperka. Lice je bledo, s tankim crvenim usnicama. Pravilan odgoj takvog deteta u porodici je vrlo težak. Zato je potrebno odvajanje deteta od roditeljke sredine ( pošalje se rodbini na zimovanje, letovanje) Pri odgoju neuropatskog deteta mora se imati mnogo takta i strpljenja.       
 

             
 

  

         Neobuzdano je ono dete za koje se u običnom životu kaže da je jako nestašno, više nego što može da se podnosi.To su deca, koja ne mogu da se skrase na jednom mestu, stalno su u pokretu, i pri tom izvode najnemogućnije podvige, često i sa rizikom da se povrede. U psihičkom pogledu ova deca nisu sposobna da se duže vežu za jedan odredjeni posao.
Pouke i savete prima na jedno uho i odmah puste na drugo. Površna su i lako zaboravljaju. Pri vaspitanju neobuzdanog deteta neophodno je da se zavede režim vojničke discipline.
Treba se truditi oko deteta da nauči na mirovanje a najviše da mu se razvija pažnja.
 

Ovde je u pitanju nasledno opterećenje. Dete pokazuje normalan intelektualni razvoj, ali potpuno otsustvo svakog humanog osećanja. Pokazuje sadističke težnje, kako prema životinjama tako i prema ljudima. Od takve dece se stvaraju kasnije kriminalci. Popravne mere baš nisu od koristi.

Bezprizornost:
Bezprizornom se nazivaju deca koja su prepuštena lošim uticajima kao što je ulica, bilo da su prethodno izgubila roditelje, ili su ih roditelji zanemarili (zbog siromaštva,bede, alkoholizma ) takvu decu treba smestiti u odgovarajuće domove i prevaspitavati ih po mogućnostima.

Stidljivost i Smetenost:
Ove osobine se javljaju bilo kao posledica naslednih faktora, ili kao rezultat pogrešnog vaspitanja. U izvesnim situćcijama dete se prekomerno zbuni, pocrveni, počne da zamuckuje ili mu reč zastane u grlu. Kod ovakvih poremećaja, naročito nepovoljno deluje i to kao ismevanje ili oštar prekor. Povoljno utiče ohrabrenje.

Strah:
Prvi strah,koji se javi kod odojčeta, je strah od gladi. Posle prve godine života najvažniji uzroci straha su loši vaspitni postupci ( zastrašivanje deteta- baba rogom,pretnje lekarom, dobićeš injekciju itd). Takvo dete se plaši da ostane samo u mraku, plaši se strane sredine. Nekad se noću javi strah u obliku pravog napada. Dete se probudi posle strašnog sna, očajno plače. Takve pojave najbolje mogu da se spreče pravilnim vaspitanjem i ohrabrenjem same ličnosti.

Ovde je u pitanju nasledno opterećenje. Dete pokazuje normalan intelektualni razvoj, ali potpuno otsustvo svakog humanog osećanja. Pokazuje sadističke težnje, kako prema životinjama tako i prema ljudima. Od takve dece se stvaraju kasnije kriminalci. Popravne mere baš nisu od koristi.

Bezprizornost:
Bezprizornom se nazivaju deca koja su prepuštena lošim uticajima kao što je ulica, bilo da su prethodno izgubila roditelje, ili su ih roditelji zanemarili (zbog siromaštva,bede, alkoholizma ) takvu decu treba smestiti u odgovarajuće domove i prevaspitavati ih po mogućnostima.

Stidljivost i Smetenost:
Ove osobine se javljaju bilo kao posledica naslednih faktora, ili kao rezultat pogrešnog vaspitanja. U izvesnim situćcijama dete se prekomerno zbuni, pocrveni, počne da zamuckuje ili mu reč zastane u grlu. Kod ovakvih poremećaja, naročito nepovoljno deluje i to kao ismevanje ili oštar prekor. Povoljno utiče ohrabrenje.

Strah:
Prvi strah,koji se javi kod odojčeta, je strah od gladi. Posle prve godine života najvažniji uzroci straha su loši vaspitni postupci ( zastrašivanje deteta- baba rogom,pretnje lekarom, dobićeš injekciju itd). Takvo dete se plaši da ostane samo u mraku, plaši se strane sredine. Nekad se noću javi strah u obliku pravog napada. Dete se probudi posle strašnog sna, očajno plače. Takve pojave najbolje mogu da se spreče pravilnim vaspitanjem i ohrabrenjem same ličnosti.

Laž je pojava koja predstavlja negativno ispoljavanje jedne fiziološke pojave u dečjem psihičkom životu - MAŠTE. Od prave laži treba razlikovati pojavu konfabulacije i doba predškolskog deteta, koja se sastoji u tome što praznine u sećanju dete dopunjava izmišljenim doživljajima, često i pod uticajem sugestije koja potiče od okoline.
Najlakši i najčešći oblik laži je preterivanje. Dete najčešće preteruje da bi stvorilo utisak na svoju okolinu, i da bi joj imponovalo.
Najbolji vaspitač protiv ovog oblika laži je grupa dece u kojoj se dete kreće. Često je ova grupa dece vrlo oštro reaguje, te dete ovu sklonost mora da izgubi, ako ne želi da ga grupa odbaci.
Nekd dete laže iz plemenitih pobuda, da bi zaštitilo druga ili drugaricu. Ova pojava naročito česta u doba puberteta.
Ozbiljnije prirode je laž iz straha od kazne. U tom slučaju dete nema hrabrosti da podnese posledice svog prestupa, bilo zato što je kukavice, bilo što očekuje drastičnu kaznu poznavajuće svoje vaspitače - roditelje. I jedan i drugi razlog su opomena za odrasle.
Motiv laži može da bude težnja za priznanjem i nagradom. Poseban vid laži deteta je i simulacija bolesti - da bi skrenulo pažnju na sebe ili izbeglo neku neprijatnu obavezu.
Najteže su one laži, kojima dete želi da ostvari neke niske ciljeve ( lična korist, osveta,intriga )
One zahtevaju posebnu pažnju vaspitača- roditelja jer su izrazito nesocijalne pojave.

Objavio/la Savetovalište za bebe u 10.11

NOĆNA I DNEVNA ENUREZA I ENKOPREZA U DEČJEM UZRASTU Normalno je da dete do kraja 18.meseca reguliše dnevno mokrenje, a krajem druge godine i noćnu.
Ako se i posle tog vremena produži nehotimično noćno ili dnevno mokrenje, onda se ta pojava naziva enureza. Ako je u pitanju stolica, onda se govori o enkoprezi.
Često su u pitanju deca, koja se osećaju zapostavljena, te na taj način žele da privuku pažnju na sebe ili se na taj način nesvesno svete roditeljima. Za lečenje se preduzimaju vaspitne i dijetetske mere , a ponekad su potrebni i lekovi.
Dete se ne sme kažnjavati, niti mu pretiti kaznom.Naprotiv, uspeh se postiže obećenjima, nagradama i pohvalama,znači dobrim postupkom. Često je od koristi promena sredine. Bitnu ulogu ima i ishrana. Za večeru se daje suva hrana, s manje kuhinjske soli. Voda se poslednji put daje oko 17 časova. Pred spavanje, dete mokri. Takodje je korisno da se dete budi i u toku noći, bar u početku lečenja.
LEČENJE DUŠEVNIH POREMEĆAJA KOD DECE
Lečenjem se bave ustanove koji se nazivaju medicinsko - pedagoško -savetovalište
Na tom radu angažovani su medicinski radnici, neuropsihijatar,pedijatar,psiholog-pedagog i socijalni radnik. Svaki od spomenutih strčnjaka obavlja svoj deo posla. Pri tome se vodi računa o stanju telesnog zdravlja, o postojanju telesnih mana, o eventualnom maloumnosti.
Po potrebi testira se stanje inteligencije (IQ )
nakon pribavljanja sve dokumentacije što je potrebno za lečenje takvog deteta, ovaj kolegijum donosi zajedničko rešenje i preduzima se odgovarajuće mere lečenja. Te mere mogu da budu, medicinske ali su najčešće psiho - pedagoške. One obuhvataju ne samo dete već i sredinu u kojoj ono živi.