savetovalište za bebe

Ovde je u pitanju nasledno opterećenje. Dete pokazuje normalan intelektualni razvoj, ali potpuno otsustvo svakog humanog osećanja. Pokazuje sadističke težnje, kako prema životinjama tako i prema ljudima. Od takve dece se stvaraju kasnije kriminalci. Popravne mere baš nisu od koristi.

Bezprizornost:
Bezprizornom se nazivaju deca koja su prepuštena lošim uticajima kao što je ulica, bilo da su prethodno izgubila roditelje, ili su ih roditelji zanemarili (zbog siromaštva,bede, alkoholizma ) takvu decu treba smestiti u odgovarajuće domove i prevaspitavati ih po mogućnostima.

Stidljivost i Smetenost:
Ove osobine se javljaju bilo kao posledica naslednih faktora, ili kao rezultat pogrešnog vaspitanja. U izvesnim situćcijama dete se prekomerno zbuni, pocrveni, počne da zamuckuje ili mu reč zastane u grlu. Kod ovakvih poremećaja, naročito nepovoljno deluje i to kao ismevanje ili oštar prekor. Povoljno utiče ohrabrenje.

Strah:
Prvi strah,koji se javi kod odojčeta, je strah od gladi. Posle prve godine života najvažniji uzroci straha su loši vaspitni postupci ( zastrašivanje deteta- baba rogom,pretnje lekarom, dobićeš injekciju itd). Takvo dete se plaši da ostane samo u mraku, plaši se strane sredine. Nekad se noću javi strah u obliku pravog napada. Dete se probudi posle strašnog sna, očajno plače. Takve pojave najbolje mogu da se spreče pravilnim vaspitanjem i ohrabrenjem same ličnosti.

Ovde je u pitanju nasledno opterećenje. Dete pokazuje normalan intelektualni razvoj, ali potpuno otsustvo svakog humanog osećanja. Pokazuje sadističke težnje, kako prema životinjama tako i prema ljudima. Od takve dece se stvaraju kasnije kriminalci. Popravne mere baš nisu od koristi.

Bezprizornost:
Bezprizornom se nazivaju deca koja su prepuštena lošim uticajima kao što je ulica, bilo da su prethodno izgubila roditelje, ili su ih roditelji zanemarili (zbog siromaštva,bede, alkoholizma ) takvu decu treba smestiti u odgovarajuće domove i prevaspitavati ih po mogućnostima.

Stidljivost i Smetenost:
Ove osobine se javljaju bilo kao posledica naslednih faktora, ili kao rezultat pogrešnog vaspitanja. U izvesnim situćcijama dete se prekomerno zbuni, pocrveni, počne da zamuckuje ili mu reč zastane u grlu. Kod ovakvih poremećaja, naročito nepovoljno deluje i to kao ismevanje ili oštar prekor. Povoljno utiče ohrabrenje.

Strah:
Prvi strah,koji se javi kod odojčeta, je strah od gladi. Posle prve godine života najvažniji uzroci straha su loši vaspitni postupci ( zastrašivanje deteta- baba rogom,pretnje lekarom, dobićeš injekciju itd). Takvo dete se plaši da ostane samo u mraku, plaši se strane sredine. Nekad se noću javi strah u obliku pravog napada. Dete se probudi posle strašnog sna, očajno plače. Takve pojave najbolje mogu da se spreče pravilnim vaspitanjem i ohrabrenjem same ličnosti.

Laž je pojava koja predstavlja negativno ispoljavanje jedne fiziološke pojave u dečjem psihičkom životu - MAŠTE. Od prave laži treba razlikovati pojavu konfabulacije i doba predškolskog deteta, koja se sastoji u tome što praznine u sećanju dete dopunjava izmišljenim doživljajima, često i pod uticajem sugestije koja potiče od okoline.
Najlakši i najčešći oblik laži je preterivanje. Dete najčešće preteruje da bi stvorilo utisak na svoju okolinu, i da bi joj imponovalo.
Najbolji vaspitač protiv ovog oblika laži je grupa dece u kojoj se dete kreće. Često je ova grupa dece vrlo oštro reaguje, te dete ovu sklonost mora da izgubi, ako ne želi da ga grupa odbaci.
Nekd dete laže iz plemenitih pobuda, da bi zaštitilo druga ili drugaricu. Ova pojava naročito česta u doba puberteta.
Ozbiljnije prirode je laž iz straha od kazne. U tom slučaju dete nema hrabrosti da podnese posledice svog prestupa, bilo zato što je kukavice, bilo što očekuje drastičnu kaznu poznavajuće svoje vaspitače - roditelje. I jedan i drugi razlog su opomena za odrasle.
Motiv laži može da bude težnja za priznanjem i nagradom. Poseban vid laži deteta je i simulacija bolesti - da bi skrenulo pažnju na sebe ili izbeglo neku neprijatnu obavezu.
Najteže su one laži, kojima dete želi da ostvari neke niske ciljeve ( lična korist, osveta,intriga )
One zahtevaju posebnu pažnju vaspitača- roditelja jer su izrazito nesocijalne pojave.

NOĆNA I DNEVNA ENUREZA I ENKOPREZA U DEČJEM UZRASTU Normalno je da dete do kraja 18.meseca reguliše dnevno mokrenje, a krajem druge godine i noćnu.
Ako se i posle tog vremena produži nehotimično noćno ili dnevno mokrenje, onda se ta pojava naziva enureza. Ako je u pitanju stolica, onda se govori o enkoprezi.
Često su u pitanju deca, koja se osećaju zapostavljena, te na taj način žele da privuku pažnju na sebe ili se na taj način nesvesno svete roditeljima. Za lečenje se preduzimaju vaspitne i dijetetske mere , a ponekad su potrebni i lekovi.
Dete se ne sme kažnjavati, niti mu pretiti kaznom.Naprotiv, uspeh se postiže obećenjima, nagradama i pohvalama,znači dobrim postupkom. Često je od koristi promena sredine. Bitnu ulogu ima i ishrana. Za večeru se daje suva hrana, s manje kuhinjske soli. Voda se poslednji put daje oko 17 časova. Pred spavanje, dete mokri. Takodje je korisno da se dete budi i u toku noći, bar u početku lečenja.
LEČENJE DUŠEVNIH POREMEĆAJA KOD DECE
Lečenjem se bave ustanove koji se nazivaju medicinsko - pedagoško -savetovalište
Na tom radu angažovani su medicinski radnici, neuropsihijatar,pedijatar,psiholog-pedagog i socijalni radnik. Svaki od spomenutih strčnjaka obavlja svoj deo posla. Pri tome se vodi računa o stanju telesnog zdravlja, o postojanju telesnih mana, o eventualnom maloumnosti.
Po potrebi testira se stanje inteligencije (IQ )
nakon pribavljanja sve dokumentacije što je potrebno za lečenje takvog deteta, ovaj kolegijum donosi zajedničko rešenje i preduzima se odgovarajuće mere lečenja. Te mere mogu da budu, medicinske ali su najčešće psiho - pedagoške. One obuhvataju ne samo dete već i sredinu u kojoj ono živi.